Standardna IP adresa (npr. 176.32.32.178) sastoji se iz četiri dela od po jednog bajta (8 bita), razdvojenih tačkom. Raspoloživi opseg adresa je od 0.0.0.0 do 255.255.255.255.

Razdvajamo mrežni od host računara. IPv4 adresa se sastoji iz dva dela: deo koji predstavlja adresu IP mreže (isti za sve računare na jednoj IP mreži) i deo koji predstavlja adresu računara (jedinstven za svaki računar na istoj IP mreži). Prvi deo adrese služi za identifikaciju mreže, a drugi deo za identifikaciju host računara.

Postoje tri osnovne podele, klase mreže (AB i C) i još dve iz posebnih opsega (D i E):

Klasa A ima rezervisan opseg 10.0.0.0 – 10.255.255.255, 1 mreža, sa maksimalno 16777214 miliona klijenata

Klasa B ima rezervisan opseg 172.16.0.0 – 172.31.255.255, 16 mreža, sa maksimalno 65.534 klijenata

Klasa C ima rezervisan opseg 192.168.0.0 – 192.168.255.255, 256 mreža, svaka sa maksimalno 254 klijenata

Klasa D ima rezervisan opseg 240.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste za multicast na IPv4 mreži.

Klasa E ima rezervisan opseg 248.0.0.0 – 247.255.255.255 i ove adrese se koriste u cilju testiranja od strane IANA-e.

Nas će zanimati samo prve tri klase, AB i C.

Rezervisane adrese su:

0.0.0.0 – koristi je RIP za rutiranje

255.255.255.255 – koristi se za emitovanja, broadcast adresa

127.0.0.1 – rezervisano za adresu lokalne petlje (engl. local loopback adress)

Subnetovanje (Subnet mask)

Pošto smo definisali, tj razumeli različite klase IP adresa po njihovom dizajnu i propisanom standardu, dolazimo do zaključka da se klase razlikuju po veličini i širini opsega (A, B, C), kao i po nameni (D, E). Za potrebe subnetovanja neophodno je razumeti razlike u veličini.

Osnovne klase IP adresa su:

A. Osnovna maska: 255.0.0.0 (8 bita), opseg 1.0.0.0 do 126.0.0.0, broj mreža je dva na sedmi minus dva.

B. Osnovna maska: 255.255.0.0 (16 bita), opseg: 128.1.0.0 do 191.254.0.0, broj mreža je dva na četrnesti minus dva.

C. Osnovna maska: 255.255.255.0 (24 bita), opseg: 191.0.1.0 do 223.255.254.0, broj mreža je dva na dvadesetprvi minus dva.

Zašto je bitno subnetovanje ? Da bi se ovaj problem razumeo, mora se izaći iz konteksta razmišljanja samih IP adresa. Da bi računari komunicirali, nije potrebno samo da se poznaje adresa drugog računara, već i da znaju rutu (odredište) drugog računara.

Jednostavno rečeno, subnetovanje nam je potrebno da bi referencirali IP adrese. One ustvari ograničavaju prostor u kome bi putanje od računara do računara trošile nenormalne količine memorije da bi se dobila potrebna informacija.

Ali da pojednostavimo. Imamo klasičnu adresu iz privatnog opsega C sa vrednošću 192.168.1.5. Default subnet maska za klasu C je /24, što znači da su 24 bita rezervisana za definisanje mrežnog dela IP adrese. Preostalih 8 bitova (od ukupno 32) su rezervisani za host deo adrese.

Mrežni bitovi su predstavljeni sa vrednošću 1 a host bitovi sa vrednošću 0. To izgleda ovako: 255.255.255.0 ili u binarnom zapisu izgleda ovako:

11111111 11111111 11111111 00000000

I imamo adresu 192.168.1.5, što u binarnom obliku izgleda ovako:

11000000 10101000 00000001 00000101

Na ove vrednosti primenjujemo logičku operaciju I (AND). Logička operacija I daje vrednost 1 ako svi operandi imaju vrednost 1 (primer: 2 + 4 = 6, 2 i 4 su operandi).

Logička operacija AND (I):

0 AND 0 = 0

0 AND 1 = 0

1 AND 0 = 0

1 AND 1 = 1

U našem primeru to je sledeći rezultat:

11111111 11111111 11111111 00000000 (192.168.1.5)AND (i)

11000000 10101000 00000001 00000101 (255.255.255.0)daju

11000000 10101000 00000001 00000000 (192.168.1.0)

Dakle, dobili smo adresu mreže koja je 192.168.1.0

Ovo je samo primer logičkog operanda AND (I) na to kako subnet maska i IP adresa iz određenog opsega vide mrežu prostim pridruživanjem vrednosti (operacijom AND) i za šta zapravo subnet maska i služi. Otprilike maska zakucava IP adersu tačno na odgovarajući opseg. Ovo je previše zbunjujuće za osnove, pa ne bi bilo potrebe za daljim detaljima, ali ispod ćemo postaviti tabelu sa standardnim subnet maskama za standardne opsege i to će nam biti dovoljno da možemo razumeti kako se subnetiraju adrese i koje su standardne subnet maske za klase adresa koje se koriste.

Daćemo samo objašnjenje za par subnet maski:

Subnet maska /32 je predstavljena u binarnom obliku sa svim jedinicama. To znači da u svakom oktetu ima po 8 jedinica (4*8), što daje maski širinu aderse od 32 bita.

Objasnićemo ukratko i kako je to 32 jedinice:

Svaki od 4 okteta ima 8 polja. U tih 8 polja je upisano 8 bitova sa sledećim vrednostima (razdvojićemo svaki bit sa karakterom *):

128 * 64 * 32 * 16 * 8 * 4 * 2 * 1

Šta to tačno znači ? Idemo samo na prvi oktet koj u decimalnom zapisu ima vrednost 255. Taj broj 255 je dobijen tako što je svaki bit u 8 bitova popunjen jedinicom, a to znači da vrednosti iz gore navedenog niza sabiramo i tako dobijamo broj 255 (128+64+32+16+8+4+2+1). U podmaski /32 imamo ovakav decimalni zapis – 255.255.255.255, što govori da su sva 4 okteta popunjena jedinicama.

[128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1] . [128+64+32+16+8+4+2+1]

ili

11111111 11111111 11111111 11111111

Uzećemo sada korišćeniji primer subnet maske od 24 bita ili podmasku sa prefiksom /24. To znači da imamo 3 popunjena okteta jedinicama i poslednji oktet popunjen nulama. Decimalni zapis ove maske je 255.255.255.0. Pošto gore imamo primer kako se popunjavaju bitovi, jasno je da je ovde sabrano tri puta po 8 bita (svaki sa svojim vrednostima počev od 128 pa na niže) i četvrti oktet 8 nula sabranih i daju nulu.

Ajde još da uprostimo (ili iskomplikujemo). Imamo subnet masku /12. Brojimo jedinice do 12, a ukupno imamo 32 bita, znači pišemo 12 jedinica i 20 nula. Ovako:

11111111 11110000 00000000 00000000

Ajde da sada dodelimo vrednosti jedinicama, da vidimo koju ćemo subnet masku dobiti u decimalnom zapisu. Prvih 8 bitova (prvi oktet) su sve jedinice i to odma znamo da je vrednost u decimalnom zapisu 255. Drugi oktet imamo 4 jedinice i 4 nule. Šta ćemo uraditi ? Popunjavamo prve četiri jedinice vrednostima iz poznate tabele koja počinje od 128 pa progresivno na niže (128 + 64 + 32 + 16) i druga 4 polja su nule. Zbir jedinica u tom oktetu je 240. Dakle dobili smo sledeću podmasku: 255.240.0.0. Ta podmaska nam govori da postoji broj od 1048576 mogućih računara u mreži.

Toliko za sada o subnetovanju. Ovo je samo mali deo IPv4 adresiranja i subnetovanja ali dovoljan da vam razjasni šta su IPv4 adrese i šta su subnet-i.

Srdačno.

Supernet tim.